Eng
lish
Kontakt
Išči
Meni
Tečaji za odrasle
Izpiti
Knjige
Za otroke
Na tujih univerzah
Seminar SJLK
Simpozij obdobja
Izobraževanja za učitelje
Obdobja 41_za listanje:
Print
Print Page
Pojdi na
1
2-3
4-5
6-7
8-9
10-11
12-13
14-15
16-17
18-19
20-21
22-23
24-25
26-27
28-29
30-31
32-33
34-35
36-37
38-39
40-41
42-43
44-45
46-47
48-49
50-51
52-53
54-55
56-57
58-59
60-61
62-63
64-65
66-67
68-69
70-71
72-73
74-75
76-77
78-79
80-81
82-83
84-85
86-87
88-89
90-91
92-93
94-95
96-97
98-99
100-101
102-103
104-105
106-107
108-109
110-111
112-113
114-115
116-117
118-119
120-121
122-123
124-125
126-127
128-129
130-131
132-133
134-135
136-137
138-139
140-141
142-143
144-145
146-147
148-149
150-151
152-153
154-155
156-157
158-159
160-161
162-163
164-165
166-167
168-169
170-171
172-173
174-175
176-177
178-179
180-181
182-183
184-185
186-187
188-189
190-191
192-193
194-195
196-197
198-199
200-201
202-203
204-205
206-207
208-209
210-211
212-213
214-215
216-217
218-219
220-221
222-223
224-225
226-227
228-229
230-231
232-233
234-235
236-237
238-239
240-241
242-243
244-245
246-247
248-249
250-251
252-253
254-255
256-257
258-259
260-261
262-263
264-265
266-267
268-269
270-271
272-273
274-275
276-277
278-279
280-281
282-283
284-285
286-287
288-289
290-291
292-293
294-295
296-297
298-299
300-301
302-303
304-305
306-307
308-309
310-311
312-313
314-315
316-317
318-319
320-321
322-323
324-325
326-327
328-329
330-331
332-333
334-335
336-337
338-339
340-341
342-343
344-345
346-347
348-349
350-351
352-353
354-355
356-357
358-359
360
Simpozij OBDOBJA 41 u odgojno-obrazovnom procesu Republike Hrvatske. U nastavku slijede neka od njihovih razmatranja: – Slovenija je, kao i Italija, naša susjedna zemlja te bi bilo korisno kada bi bili u mogućnosti koristiti se slovenskim jezikom. Kako bi uvođenje nastavnog predmeta u školski sustav bilo još dodatno gomilanje već prenatrpanog programa, smatram kako bi učenje trebalo biti znatno slobodnije i provoditi se projektno, znači, razmjenom i gostovanjima hrvatskih učenika u slovenskim školama i obrnuto. Tada bi bilo znatno ležernije i svi bi to radije prihvatili. – Smatram da bi odgojno-obrazovni sustav trebao više sažeti svoj opsežni kurikulum pa bi se tako dogodile razne mogućnosti učenja sadržaja koje bi učenici samostalno odabirali. Zasigurno bi, kad bi postojala ponuda, netko odabrao i slovenski jezik. – Nažalost, kroz čitavo moje školovanje mislim da smo svega u nekoliko navrata obrađivali djela slovenskih autora (Prešerena i Cankara) i to u prijevodu. Mislim da kad bi se ponudilo više takvih sadržaja, pogotovo suvremenih autora, i na izvornom jeziku, mnogi bi učenici bili zainteresirani za time. – Bilo bi korisno da hrvatske škole zajedno sa slovenskim školama sudjeluju u raznim projektima kao i u zajedničkoj nastavi (primjer: skijanje u Sloveniji, ronjenje i istraživanje podmorja u Hrvatskoj). Bilo bi korisno i zanimljivo za obje strane, a i jezik bi se nesustavno savladao i stvorila bi se brojna prijateljstva. Komentari ukazuju na razvijen pozitivan stav prema mogućnostima koje se nude u prekograničnoj suradnji i zajedničkim partnerskim projektima. Upravo na taj način omogućilo bi se učenicima s obje strane da savladavaju jezik konverzacijski, što bi zasigurno bila korisna podloga za one koji će kasnije nastaviti svoje školovanje na drugoj strani. 3 Zaključak Suvremeno doba, obilježeno globalizacijom i tehnologijom, u drugi je plan stavilo odnose među malim narodima. Iako smo do prije nekoliko desetljeća živjeli u zajedničkoj državi, danas jedni o drugima sve manje znamo i učimo. Uzroke takve situacije valja zasigurno tražiti u našim (obostranim) nastojanjima da pripremimo mlade za tehnološku budućnost (koja je, usput rečeno, već s njima od najranije dobi) i nesmetanu komunikaciju neovisnu o geografskoj raslojenosti. Pritom nismo ni svjesni da iako najbliži, počinjemo se sve lošije poznavati. Kako bi se postojeće stanje okrenulo u pozitivnom smjeru, svi čimbenici odgojno-obrazovnog sustava (kreatori kurikuluma, a i politika uopće) moraju shvatiti važnost interkulturalne komunikacijske kompetencije koja prva otvara vrata u poznavanje Drugoga i Drukčijeg (u ovom slučaju nama najbližeg). To nužno ne znači još dodatno opterećenje ionako prenatrpanih odgojno-obrazovnih kurikuluma. Upravo usvajanja spoznaja o našim susjedima, njihovoj kulturi i jeziku, koja u konačnici najmanje trebaju biti sagledavana u kontekstu vrednovanja, a provedena u obzoru suvremene nastave (ekskurzije, zajednički projekti, razmjena), mogu pridonijeti da naši mladi sutra imaju otvorenije svjetonazore, veće mogućnosti snalaženja na tržištu i u konačnici da boljim poznavanjem svoje okoline bolje upoznaju i sami sebe. 218